FANDOM


~Otkrice~

1970. godine u formaciji Nemegt, u Mongoliji, pronadjen je par divovskih prednjih ekstremiteta, dugih i vise od 2,5 metara. Ova zivotinja imala je divovske kandze – duze od 30cm. Buduci da
Deinocheirus1
su samo prednji ekstremiteti ove zivotinje bili pronadjeni, paleontolozi su mogli samo da nagadjaju kako je ova zivotinja izgledala. Ipak, oblik ekstremiteta najvise je podsecao na oblik kod Ornitomimosaurusa, sto je navelo naucnike da Dejnokeirusa svrstaju u ovu familiju. Vrseni su razni proracuni velicine – prednji ekstremiteti ostalih Ornitomimosaurusa uporedjivani su sa celokupnom duzinom tela, da bi se utvrdio odnos izmedju velicina. Dobijen je rezultat da je zivotinja mogla biti duga i do 20m i visoka preko 7 – sto je naucnike ostavilo bez reci. Pojedini su tvrdili da toliko stvorenje sa lakom gradjom nogu tipicnom za Ornitomimosauruse ne moze da se odrzi u uspravnom stavu, tako da je bilo dosta hipoteza da se u stvari radi o omanjem stvorenju sa gigantskim prednjim udovima. Ipak, ova misterija razresena je 2014. godine, kada je jedan mongolski paleontolog ponovo krenuo u formaciju Nemegt, u potragu za ovim misterioznim stvorenjem. Zacudo, ovaj paleontology i njegova ekspedicija nabasali su na zacudjujuce otkrice – cak 3 gotovo kompletna skeletal ove zivotinje pronadjeni su jedan pored drugog. Zivotinja je bila duga oko 11m, a kod najvece jedinke, prednji ekstremiteti bili su jos veci nego prvobitno pronadjeni! Bilo je to najbizarnije stvorenje do sada pronadjeno – sa visokim neuralnim bodljama na ledjima, poput Spinosaurusa, kljunom nalik na paciji sa baterijom zuba u zadnjem delu vilice, poput Hadrosaurusa, Ogromnim, stubastim nogama namenjenim da podrze tezinu a i ujedno daju brzinu zivotini, kao kod Tiranosaurusa i dugackim vratom, kao kod Sauropoda. Usled ovolike pomesanosti karakteristika potpuno nesrodnih dinosaurusa, nekoliko naucnika predpostavili su da se zapravo radi o himeri, tj. o fosilu koji sadrzi ostatke vise zivotinja, koji su se pomesali tokom perioda fosilizacije, dajuci vizuelan efekat da se radi o jednoj zivotinji. Ipak, sama cinjenica das u pronadjena 3 gotovo kompletna skeletal, negira ovu tvrdnju.

~Klasifikacija~

Dejnokeirus se i dalje klasifikuje u Ornitomimosauride, ali je sada postavljen na nesto primitivniji rang od do sada poznatih Ornitomimosaurida, kao sto je Galimimus. Jako nam je bitan za evoluciju ptica, jer je kod njega jasno vidljiv pigostil na repu. Pigostil je svrsetak repa sa nekoliko sraslih prsljenova, koji predstavlja osnovu za velika repna pera. Jedino ptice imaju pigostil, sto upucuje na cinjenicu das u Ornitomimosauridi porodica dinosaurusa do sada najsrodnija pticama (ako smatramo Maniraptorane za ptice, kako je pokazalo moje prethodno istrazivanje, kao i istrazivanje Dr. Thomasa Holtza sa univerziteta Merilend). Ipak, pojedini paleontolozi kao sto je Matthew Martyniuk smatraju da ovaj pigostil nema veze sa pticijim pigostilom, id a je samo posledica redukcije repa, usled uvecanja mase u grudnom regionu (zbog neuralnih bodlji). Ipak, vecina paleontologa se ne slaze sa njegovom tvrdnjom.

~Namena neuralnih bodlji~

Deinocheirus
Kao i kod Spinosaurusa, void se debata da li su Dejnokejrusove neuralne bodlje obrazovale “jedro” za termoregulaciju, ili grub za ocuvanje zaliha hrane. Neuralne bodlje bile su previse debele da bi pridrzavale jednu tananu opnu koze, tako da su verovatnije podupirale grub od sala i misica, kao kod pojedinih danasnjih sisara. Na osnovu oblika zuba u zadnjem delu vilice, ustanovili smo da je Dejnokeirus bio u potpunosti herbivor, za razliku od njegovih bliskih rodjaka koji su uglavnom bili omnivori. Sudeci da vecina biljojeda ima mesto za skladistenje zaliha (grbe, voljke, itd.), logicno je da je i Dejnokejrus verovatno imao. Ipak, jedini problem je taj sto se mesta za skladistenje hrane kod biljojeda vidjaju samo u ekstremno hladnim i ekstremno toplim ekosistemima. Sudeci po sedimentnim stenama i skoljkama pronadjenim sirom Nemegta, ovo mesto nekada je bilo obala reke. Pored obala reke uvek raste bujna vegetacija, sto znaci da ovom dinosaurusu grba nije bila potrebna. Stoga, pojedini predpostavljaju da je izmedju ovih “bodlji” bila razapeta koza, popunjena mnostvom kapilara, pa bi se krv koja cirkulise telom zagrejala, odnosno ohladila prilikom prolaska kroz “jedro”, a onad bi tako ugrejana/rashladjena prohujala kroz cello telo i zatim ga rashladila/ugrejala. Postoje jos mnoge hipoteze o tome cemu su neuralne bodlje sluzile, a medju njima su: impresioniranje jedinke suprotnog pola; kamuflaza; peraje, itd. Bitno je jos das u ove neuralne bodlje bili produzeci kicme, sto ih je cinilo jako krhkim te, ako se Dejnokeirus ozledi, mogao je biti paralizovan ili cak umreti.

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.