FANDOM


~Klasifikacija~

Parasaurolofus je Hadrosaurid, to jest, semi-akvaticni dinosaurus sa veoma specijalizovanom vilicom morfoloski slicnom pacjem kljunu. Zbog toga se ponekad nazivaju i "dinosaurusi kljunari" ili "patkonosi" dinosaurusi. Hadrosauridi se dele u dve kategorije - Lambeosauridae, to jest, Hadrosauride sa bizarnim krestama na glavama i Hadrosaurinae, Hadrosauride sa prostom lobanjom, najcesce bez ikakvih izrastaja, mada se kod nekih vidjaju nazalna zadebljanja (e.g. Kritosaurus). Buduci da je Parasaurolofus imao masivnu, do 1.8m dugu krestu na glavi, klasifikujemo ga u Lambeosauridae.


~Seksualne morfoloske razlicitosti~

Buduci da imamo zaista puno pronadjenih fosila Parasaurolofusa, madju njima smo pronasli i muzjake i zenke. Muzjaci su bili znatno veci, i do 12,5m dugi i 6m visoki, a kreste su im bile duge i do 1.8m. Takodje, bile su ispravljene i postavljene pod gotovo opruzenim uglom u odnosu na ostatak lobanje. Ipak, zenke su bile manje od muzjaka, oko 10-11,5m duge, a kreste su im bile vise spiralnog oblika, savijene pozadi i znatno krace, oko 1m duge.

~Zivot~

Parasaurolofus je ziveo veoma tezak zivot. Tokom perioda kasne Krede, Severna Amerika vrvela je od brzih predatora Paraviana, ali je pravi strah predstavljala mnogo veca zivotinja - T.Rex. Ovaj dinosaurus nije imao neke ozbiljne zastite protiv copora ovih masivnih predatora, ali se od manjih Paraviana mogao lako odbraniti. Njegov zadebljeni kljun najverovatnije je kosritio i kao oruzje kojim bi snazno udarao neprijatelja. Takodje, mocni i misicavi rep, debeo poput balvana, doslovce je mogao da spljosti malog mesojeda. Tu je bilo i "ciftanje" zadnjim nogama radi odbrane i zastrasivanja, kao sto to rade danasnji konji. Kada bi predatori napali, krupni muzajci (takozvana grupa alfa) bi okruzili mladuncad i napravili barikade mesojedima. Buduci da su Paraviani bili mali, nije im trebalo puno da se zasite tako da, ako bi im se posrecilo, uhvatili bi samo jednog muzjaka iz prvih redova. Ovi dinosaurusi takodje su poznati i kao jako brzini roditelji. Na mestu nazvanom "planina jaja", pronadjena je cela kolonija Parasaurolofusovih rodjaka Majasaura. Majasaure su pravile gomile gnezda, svako udaljeno od drugog 8m, tacno koliko i prosecna zenka Majasaure. To dokazuje da je postojala verovatno samo jedan dadilja, koja je cuvala mlade, a da ne bi isla od jednog gnezda do drugog, samo bi se okrenula na drugu stranu i tamo zatekla gnezdo. Takodje, ostale zenke i mladji muzjaci su najverovatnije donosili svezu hranu iz obliznje sume, a stariji muzjaci su cuvali koloniju, poredjani u krug, poput strazara na obodima zamka. To takodje upucuje da su ovi dinosaurusi bili jako inteligentni. Buduci da se clanovi iste porodice ponasaju slicno, sasvim je moguce da je i Parasaurolofus gradio ovakve kolonije. Parasaurolofus je bio poluvodena (ammfibijska) zivotinja. Nastanjivao je obale reka i mocvare, kao i vecina Hardrosaura. Dokaz za ovo nalazi se u nekoliko fosila poznatih Hadrosaurida Anatosaurusa i Trakodona. Pronadjeni su jako dobro ocuvani fosili ovih zivotinja, tzv. "mumije". Mumificirani fosili se stvaraju kada zivotinja upadne u reku, gde je akumulacija zemljista znatno veca nego na kopnu. Zbog velike akumulacije i edimentacije, fosil se brzo ocuva i prakticno i ne stigne da istruli svo to vreme, a i dalje vlazno blato sprecava da se vitalni organi i koza sasuse. Na pomenutim mumujama Anatosaurusa i Trakodona jasno su vidljive plovne kozice izmedju prstiju prednjih nogu, kao kod danasnjih krokodila. Takodje, naucnici su jos pre ovih sokantnih nalaza predpostavljali da su ova bica bila amfibijska, zbog jako snaznog repa, izuzetno pogodnog za plivanje. Takodje, i "kljun" ovih zivotinja bio je prosto "rodjen" za cupanje glatkih mocvarnih algi i ostalih vodenih biljaka. Ipak, postojali su i mnostvo malih zuba koji su se nalazili iza kljuna - cak 3000 njih! Ova pojava zove se "baterija zuba" i omogucava biljojedima da zvacu hranu na veoma veliki broj nacina.

Ipak, ove zivotinje nisu zivele iskljucivo u vodi. Bile su i izuzetno brzi trkaci, na sta upucuje mala ruapa u kicmu. Naucnici tvrde da je prilikom tracanja Parasaurolofus stavljao svoju krestu u to udubljenje, kako bi je osigurao od lomljenja. Takodje, ovi dinosaurusi cesto su migrirali, zato sto je period Krede bio podlozan velikim temperaturnim poremecajima. Zbog veceg nagiba Zemlje, arkticki krug prostirao se od danasnjeg Severnog Pola, pa sve do Njujorka! Zime su bile i mnogo ostrije nego danas - a i tokom cele zime vladala je gotovo apsolutna tama. Ovo je totalno suprotno od relativno toplih leta, tokom kojih je sunce non-stop sijalo. Kao sto mozemo da vidimo, godina je bila podeljena u dva doba, te bi Parasaurolofusi tokom leta ostajali u svojoj "rodnoj" formaciji - Hel Kriku, ali bi tokom zime bili forsirani da idu u topla podrucja danasnje Floride i Kalifornije.
Lobanja ( Saurolofus)

Lobanja odraslog muzjaka Parasaurolofusa iz fomacije Hel Krik (Hell Creek), u Montani

~Namena kreste~

Neposredno posle otkrica Parasaurolofusa, skelet je proucen. Jedna posebna stavka na Parasaurolofusovoj lobanji specijalno je privukla naucnike - njegova kresta. Posto su teorije o poluvodenim Hadrosauridima vec bile popularne u to vreme, prvobitno se mislilo da je ova cudna naprava sluzila kao pomoc pri disanju kada dinosaurus zaroni. Jednostavno - izbacio bi svoju krestu izvan vode, i pomocu nje disao. Ipak, postojalo je nekoliko bitnih problema.

1.) Kresta nije imala otvor na kraju. Da bi dinosaurus mogao da dise kroz tu napravu, bila mu je potrebna rupa, na koju bi udisao i izdisao vazduh. Ipak, ova kresta nije imala nikakve povrsinske rupe, a na kraju je bila posebno zadebljana i polucirkularnog oblika.

2.) Kod vecine semi-akvarticnih zivotinja koje imaju disajne otvore na visoj tacki lobanje, ti disajni otvori su i JEDINI disajni otvori. Uzmimo prost primer - Brahiosaurus. Zbog svoje tezine, Brahiosaurus je bio forsiran da zivi u vodi, nasta ukazuju otisci stopala, medju kojima nisu pronadjeni i otisci repa. Prilikom disanja, izbacio bi svoje nostrile koje su se nalazile na vrhu male izrasline izmadju ociju iznad povrsine. Kao sto mozemo primetiti, ovaj dinosaurus ima samo 2 nostrile i jednu vilicu, koja je bila ispod vode, zauzeta. Na Parasaurolofusovoj lobanji jasno su vidljive i nostrile, a kao sto mozemo da ocekujemo - i vilice. Ipak, treci disajni put bio bi malo previse, jer bi u pluca dopirao vazduh putem 3 disajna puta. To bi takodje znacilo da je kresta nesto poput "drugog para nostrila" sto je opet apsurdno. Iz ova dva razloga, ova teorija danas nije prihvacena. Ipak, vode se velike debate o nameni ove kreste. 1. Sasvim je moguce da je ovajk dinosaurus ovu krestu koristio da bi privukao jedinke drugog pola, te je mozda bila jarko obojena, a moguce je da se i kozna opna prostirala od kreste do vrata dinosaurusa. Takodje, nekoliko paleontologa za emisiju "Clash of the Dinosaurs" izjavilo je tvrdnju da je moguce da su se muzjaci rivali i udarali ovim "rogovima" tokom sezone parenja ili tokom borbi za teritorijalnu dominaciju, kao sto to rade danasnji jeleni i slonovi. Ipak, sledeca teza ni malo ne ide u prilog ovoj. 2. 90-ih godina proslog veka, izvrseno je analiziranje Parasaurolofusove kreste putem CAT skeniranja. Rezultati su bili zacudjujuci. Parasaurolofusova kresta bila je suplja, ali podeljena u nekoliko komora i "hodinka", izuzetno pazljivo "slozenih". Zacudo, ove komore nadovezivale su se jedna u drugu kratkim "hodnicima", dok su sve zajedno predstavljale disajni put povezan sa nostrilama. Najverovatnije je Parasaurolofus, prilikom dubokog udisaja kroz krestu, proizvodio odredjen zvuk. Zvuk bi se pojavio zbog vibriranja vazduha usled prelaska iz jedne komore u drugu. 1999. godine, napravljena je kompjuterska simulacija Parasaurolofusove kreste. Ovim principom, naucnici su otkrili da je Parasaurolofus proizvodio jako cudan i nama verovatno jeziv zvuk, nalik na piskutavo sustanje lisca. Tesko je to opisati.... Iako deskripcija koju smo naveli naizgled deluje kao neki "slab sum", on to definitivno nije bio. Buduci da je zvuk bio niskofrekventan, lako bi se cuo i kroz najguscu prasumu. Niskofrekvetni zvuci su mnogo glasniji i uticajniji od visokofrekventnih zvugova, jer stvaraju vece vibracije. Uostalom, jako mali broj zivotinja zapravo moze da cuje niskofrekvantne zvuke. Moguce je da je Parasaurolofus naizgled necujno obavestavao svoje krdo o dolasku predatora. Posto su oci hadrosaurusa bile postavljene tipicno za biljojede, svako oko na razlicitoj strani loobanje, Parasaurolofus je imao jako siroko vidno polje, ali mu je vid bio dvodimenzionalan, tako da nije mogao da odredi tacnu udaljenost necega. Zbog toga je najverovatnije koristio zvuke svoje kreste za eholokaciju, kao sto to danas rade delfini, kitovi i slepi misevi, ciji vid takodje nije izrazeno culo. Eholokacija su prekticno "druge oci" pojedinih zivotinja. Kada zivotinja ispusti piskutav zvuk, zvuk ce velikom brzinom putovati sve dok ne naidje na prepraku, a onda ce se vibracija odbiti i vratiti do usiju zivotinje. Tako mogu da odrede udaljenost predmeta, pripadnika porodice ili predatora.

3.) Treca teorija je najverovatnije i najzanimljivija. Godine 2010, americki paleontolog i zoolog Dr. Duane Gish je u svom radu "Dinosaurusi - neverovatna otkrica" objavio njegovu hipotezu o nameni Parasaurolofusove kreste (Kompletan citat ce biti naveden sutra, u rubrici "Prajstorijske reci"). On je uporedio Parasaurolofusove unutrasnje komore kreste sa komorama danasnje Bube - Bombardera. "Buba bombarder ima čudesno složen i krajnje efikasan odbrambeni mehanizam. Kada je ugrožena, izbacuje paru iz sićušnih topova u repu, koja je ne samo škodljiva, već je i zagrejana do 100 stapeni Celzijusa. Kada grabljivi mravi, paukovi, ptice, žabe ili miševi osete na licu taj vrući, razdražujući gas, brzo se povlače i ostavljaju ovu bubu na miru. Buba bombarder ima dve komore u zadnjem delu tela, u kojima skladišti dve hemikalije - hidrokinon i vodonik peroksid rastvoren u vodi. Ako hemičar pomeša te dve hemikalije, vodonik peroksid oksiduje hidrokinon i mešavina liči na smeđu supu. Buba bombarder dodaje specijalni inhibitor koji sprečava da vodonik-peroksid oksiduje hidrokinon. Unutar bube, mešavina ovih hemikalija se kombinuje bez bilo kakve reakcije. Rastvor ostaje kristalno bistar. Kada je buba bombarder ugrožena, ona ubrizgava hemikalije iz dve skladišne komore u cevi za sagorevanje. U cevima za sagorevanje, buba dodaje dva enzima - katalazu i peroksidazu (enzim je katalizator koji doprinosi da se hemijska reakcija odigra brzo, bez hemijske promene katalizatora). Hemikalije i katalizatori reaguju kako bi formirale drugu hemikaliju, zvanu kvinon, koja je veoma iritirajuća. Sve se to dešava neverovatno brzo, u cevima za sagorevanje, u telu bube bombardera, zagrevajući tečnost i gasove do 100 stepeni Celzijusovih, i proizvodeći veliki pritisak. Kada pritisak dovoljno poraste, buba bombarder otvara zaliske na kraju svojih cevi za sagorevanje, i vrući gasovi se izbacuju velikom silinom. Naučnici su, koristeći posebne kamere sa velikim brzinama snimanja, zabeležili i zvučne praske i oblačiće dima kada buba bombarder izbacuje svoj mlaz. Takođe su otkrili da neke vrste izbacuju mlazeve u silovitim pulsevima pri stopi od 500 u sekundi." kaze profesor Duane Gish. Pomenute komore sa vodonikom-perioksidom i hidrokinonom kod bube-bombardera, gotovo su identicne komorama u Parasaurolofusovoj kresti! Ako mala zivotinjica poput bube-bombardera moze da proizvede vatru uz pomoc ovog sistema, zasto ne bi mogla i glomazna zivotinja kao sto je Parasaurolofus? Inace, vec smo culi u proslom delu teksta da Parasaurolofus nije imao nikakve sanse u borbi protiv Tiranosaurusa. Mozda mu je ovo zapravo bilo oruzje? Svaka zivotinja mora da ima neki odbrambeni mehanizam, pa makar i ovoliko cudan.

Ad blocker interference detected!


Wikia is a free-to-use site that makes money from advertising. We have a modified experience for viewers using ad blockers

Wikia is not accessible if you’ve made further modifications. Remove the custom ad blocker rule(s) and the page will load as expected.